|
|
| Do skora smo živeli na imanju blizu Stajićeva. Bilo je to zapravo, izletište "Tiganjica" gde je nekada bio i filmski grad. Stari ljudi su pričali da je od davnina to naselje bilo u obliku tiganja i da kada svuda okolo pada kiša u njemu nema ni kapi vode i obrnuto. Moji psi su tu ponikli i po tom mestu sam i nazvao svoju odgajivačnicu, koja je i registrovana 1988. godine u FCI pod brojem 2777. |
|
|
|
|
Prvog Nemačkog ovčara dobio sam davne 1982. godine. Rea je bila potpuno crno štene i od nje je sve nekako počelo. Sećam se kao da je juče bilo i svoje prve izložbe na kojoj moja Rea dobija trojku, ali bio sam presrećan jer je dobila medalju. Bio sam mnogo uporan. Pario Reu nekoliko puta sa raznim tadašnjim dobrim psima, kupovao pse od tada najboljih odgajivača ali uvek nešto nije valjalo: te zubalo, te testisi, te ne podigne uši. Tako sam prolazio sve do 1988. godine. U međuvremenu pratim Nemačke ovčare , sakupljam literaturu, idem na izložbe, posmatram druge pse, anatomiju, hodove... Nedugo zatim upoznajem pokojnog Mirka Krtinića koji je u to vreme uvezao kuju iz Čehoslovačke. Sticajem okolnosti, Mirko uparuje tu kuju sa Atlasom (sinom čuvenog Lassa Di Kal Solle-a). Iz tog legla, je ostavio prelepu kuju koja se zvala Gora Mirela. |
|
Eiko Vom Kirschental
|
Yago V. Wildsteiger Land |
Ulk Od Tiganjice
|
|
Sredinom 1988. godine Gora je uparena sa Eikom Vom Kirschentalom, aktuelnim svetskim prvakom. Iz tog legla uzeo sam dve ženke : Amandu i Alex Mirela. Bile su to prve kvalitetne kuje u mojoj kući, kako krvno tako i eksterijerno, ujedno su bile moja odgajivačka odskočna daska, a ja sam, možda i neprimetno, zagazio u prave odgajivačke vode... |
|
